DOKAZAN KAO DA JE POTENCIJALNO KANCEROGEN, A SRBI GA TAMANE KAO LUDI: Evo u kojim ga sve proizvodima ima, JEZIVO!

Aspartam je veštački zaslađivač koji se koristi u gomili dijetalnih i "lajt" proizvoda, a zvanično je ocenjen kao "moguće kancerogen" i mogao bi da ima dugoročne efekte na mozak i srce čak i u malim količinama.

Novo istraživanje upozorava na potencijalne dugoročne metaboličke i bihevioralne efekte aspartama, a u pitanju je veštački zaslađivač koji je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala kao „moguće kancerogenog“ još pre nekoliko godina. Ipak, aspartam se i sada može naći u više od 6.000 proizvoda širom Evrope.

To je intenzivan zaslađivač, otprilike 200 puta slađi od šećera, što znači da je potrebna samo veoma mala količina da bi se stvorio jak slatki ukus. Tako je aspartam tiho postao osnovna namirnica mnogih svakodnevnih namirnica, a da potrošači toga često nisu ni svesni.

Sastojak koji je „moguće kancerogen“, a ima ga „u svemu“: Nutricionistkinja Ana Petrović otkriva kako da prepoznate aspartam u namirnicama koje konzumirate

Da biste ga uočili, potrebno je da pažljivo pročitate spisak sastojaka. Obično se pojavljuje kao „aspartam“ ili pod svojim aditivnim kodom E951. Etikete takođe moraju da sadrže frazu „sadrži izvor fenilalanina“ kako bi upozorile ljude sa fenilketonurijom (FKU), retkim genetskim stanjem, navodi Foodwatch.

Proizvodi koji sadrže aspartam

Aspartam je posebno čest u napicima bez šećera – „lajt“ gaziranim sokovima koji su postali bestseleri u industriji bezalkoholnih pića.

Ali gazirani sokovi su samo početak. Aspartam se takođe može naći u:

bombonama i žvakaćim gumama: mnogi slatkiši „bez šećera“ sadrže aspartam.

aromatizovanim mlečnim proizvodima: neki „lajt“ jogurti i deserti koriste ga kao zaslađivač.

sportski proizvodi: da bi se dodala slatkoća bez kalorija, aspartam se koristi u sportskim napicima i proteinskim jogurtima.

Lekovi i suplementi: neke žvakaće ili šumeće tablete koriste aspartam da prikriju gorčinu.

Sladak, ali opasan

Šećer je odavno identifikovan – s pravom – kao glavni pokretač gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Potrošači sve više pokušavaju da ga smanje. Kao odgovor na to, prehrambene kompanije zamenjuju šećer veštačkim zaslađivačima kako bi održale zavisnost slatkog ukusa svojih proizvoda.

Ali postoji caka: Aspartam ne pomaže u kontroli težine i čak može pojačati želju za slatkišima.

Izbegavanje šećera u jednom proizvodu može jednostavno navesti ljude da ga konzumiraju negde drugde. Osim u medicinske svrhe za osobe sa dijabetesom, zaslađivači poput aspartama nude malo koristi. Korišćenjem aspartama, proizvođači takođe smanjuju opterećenje šećerom, a istovremeno održavaju proizvode slatkim i ukusnim.

Ipak, od strane stručnjaka sve češće stižu upozorenja, a posebno je aspartam godinama predmet naučnih i zdravstvenih kontroverzi. Međunarodna agencija za istraživanje raka ga je 2023. godine klasifikovala kao „moguće kancerogen za ljude“, ali ipak bezbedan za konzumaciju, sve dok dnevna doza ne prelazi 40 miligrama po kilogramu telesne težine. Jedno novije istraživanje, međutim, sugeriše da čak i u malim dozama ostavlja dugoročne posledice na srce i mozak. I dok neke organizacije traže potpunu zabranu, trenutno je na potrošačima da sami procene da li će konzumirati proizvode s tim dodatkom.

Bonus video:

(Espreso/Nova)